Sećam se kako smo leta 1991. moja tetka i ja išli po komšiluku od vrata do vrata i sakupljali potpise za Jugoslaviju. Tada sam imao nepunih devet godina i jedino što me je zanimalo u životu bili su crtani filmovi Volta Diznija, Politikin zabavnik i kako da ubedim roditelje da je odlazak u Diznilend jako bitna stvar za moje pravilno odrastanje. Znao sam da živim u državi koja se zove Jugoslavija i da su potpisi koje sakupljamo bili bitni za mir i opstanak države. mir i država kao koncepti nisu mi bili baš naj jasniji ali sam znao da su veoma bitni i zato sam revnosno išao od vrata do vrata i sakupljao potpise.
Sećam se da je većina ljudi odmah potpisivala ali se takođe sećam da je većina njih govorila mojoj tetki da je sve to uzaludno i da ništa neće promeniti. Svaki put kada bi joj to rekli izgledala je kao da su joj ti isti ljudi udarili šamar, ipak ona bi uvek energično i bodro ubeđivala te iste ljude da ništa nije uzaludno i da će mir na kraju pobediti. Nekima bi njen kratak govor podigao raspoloženje, par njih je rešilo da takođe uzme sveske i olovke i krene isto tako da sakuplja potpise za mir.
Jednim kratkim potezom olovke, većina njih, umirivala je savest i verovala da je samo jedan potpis dovoljan da se spasi Jugoslavija i da mir opstane.
Gomilale su se tako ispisane sveske. Čitavi džakovi svezaka punih potpisa, sa svih strana, za Jugoslaviju, za mir. Nažalost, samo potpis nije bio dovoljan i mir nije opstao. ubrzo su počeli ratovi a mir je postao nedostižna stvar.
Često se pitam šta se desilo sa onim silnim sveskama sa potpisima ljudi koji su samo želeli mir ali nisu verovali u njega...
Dragi prijatelju i draga prijateljice,
Danas, kao i te davne 1991. godine, mir ponovo postaje važna stvar. Kao što su tada postojale sveske sa potpisima, danas postoje facebook stranice sa lajkovima. Kao pto su tada ljudi davali potpise, za nešto što su u samom startu osudili na propast, kako bi umirili svoju savest, tako danas daju „lajkove“ na Facebooku. Ja želim da ti kažem da jedan „like“ nije dovoljan. Jedan „like“ može da umiri savest ali ne i da donese mir. Jedan komentar na socijalnim mrežama nema istu jačinu kao i reč javno izrečena.
Sutra se u Skoplju održava „Marš za mir“ u 14 časova kod „Školjke“ u Gradskom parku, a ja danima slušam ljude iz Skoplja kako govore da su ovakve akcije čista farsa, glupiranje, traćenje vremena. Slušam ljude kako tvrde da ovaj marš neće doneti nikakvu bitnu promenu u svesti ljudi. Da će sve ostati isto. Slušam ljude kako daju virtuelnu podršku ali im na pamet ne pada da idu do parka i kompromituju se davajući fizičku podršku nekim amaterskim i besmislenim akcijama.
Ja sam odrastao u blizini izbegličkog kampa u koji su tokom devedesetih dolazili ljudi iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Kada vidite kako cela jedna porodica ostaje bez svega što je imala, kada vidite kako je neko beskrajno zahvalan zato što je dobio vaše izlizane patike, kada vidite kako cela porodica za jedan obrok deli jednu konzervu nekakvog „humanitarnog pasulja“, kada čujete kako žena plače za celom poginulom porodicom, onda nijedna akcija za mir i zajednički život nije amaterska i besmislena.
Zamisli da su svi oni ljudi koji su davali potpise 1991. izašli na ulice, stali ispred tenkova, rekli jedno glasno NE za rat i jedno glasno DA za mir. Zamisli koliko bi života bilo spašeno, koliko suza ne bi bilo proliveno!
Edmund Burke je jednom rekao: „Sve što je neophodno da bi zlo trijumfovalo jeste da dobri ljudi ne urade ništa“. Na žalost istorija nam pokazuje iznova i iznova tačnost ove tvrdnje. Sada imaš pravu priliku da budeš jedan od onih ljudi koji će bukvalno ovu gore navedenu rečenicu gurnuti u istoriju.
Izađi sutra i daj svoj glas ZA MIR! Sutra nije bitno da li si religiozan ili ne! Nije bitno da li si politički opredeljen ili ne! Sutra je jedino bitan mir i tvoja vera u isti. Od sutra imaš šansu da kreneš da stvaraš bolji svet. Svet kakav svi zaslužujemo. imamo ograničeno vreme na ovoj planeti i bilo bi lepo da ga više ne trošimo na glupe sukobe oko toga ko je koje nacije ili vere, kakva mu je boja kože. Hajde da onu podelu na dobre i loše ljude krenemo da stvarno primenjujemo u praksi. Skupi snagu, dobro raspoloženje i tebi drage ljude, iskoristi lep sunčan dan koji najavljuju meteorolozi i dođi u Gradski park kod „Školjke“ u 14 časova i kreni da se boriš za svet bez glupavih razlika i predrasuda.
Sutra je tek prvi dan. Biće još mnogo dana, nedelja, godina borbr ali će se na kraju isplatiti. Ostavićeš stvarno drugačiji svet za tvoju decu, unuke, pra-unuke. Marširaj svaki dan za mir i ne dozvoli da te bilo koja prepreka spreči da nastaviš da marširaš i dalje.
Nije uzaludno izaći sutra i javno dati svoj glas! Biće tamo ljudi koji su isti kao ti, drugačiji od tebe, ljudi koji te nerviraju i oni koji te inspirišu, ili će te tek inspirisati. Biće pripadnika raznih verskih grupa, biće ateista. Biće politički opredeljenih i seksualno neopredeljenih. biće onih koji su tu da budu viđeni a biće i onih previše radikalnih i strastvenih kada je mir u pitanju. Biće i hipstera...
Svi ti ljudi imaju istu želju i istu viziju. Mir i zajednički život. Međusobnu solidarnost i prihvatanje. Prevazilaženje glupih stereotipa i zatucanih shvatanja.
Izađi i marširaj. Imaš jedan život. Iskoristi ga maksimalno.
Tvoj prijatelj,
Đorđe Đorđević
